Kada ti se život promeni brzo i neprimetno, moraš da se izgubiš. I onda kreneš na putovanje i dozvoliš sebi da to putovanje traje onoliko koliko je potrebno, pa i da preteraš ako treba, i da opet odeš negde i ne vratiš se dugo. 

Prvo sam pobegla u sebe. Tu sam najduže ostala, pa sam sakrivala svoja prava osećanja, svoju pravu prošlost i sadašnjost tako što sam zbunjivala okolinu raznim istinama i lažima, samo da bih ja imala vremena da shvatim šta se dešava. Osmeh, čaša u ruci i crven karmin su pomagali da se niko ne zapita da li sam dobro. A nisam bila dobro. Nakon toga sam morala da pobegnem u Budimpeštu. Tamo sam se najviše izgubila, jer je povratak trebao da znači i nov početak, ali bio je to samo još jedan dokaz da te sve sačeka i udari još jače. Pa sam onda opet pobegla u sebe i ćutala. Sada su svi znali da nisam dobro. A onda kao za inat sam se zaljubila, i počela tajnu vezu koja je bila još jedan beg. Pa sam od te tajne pobegla u Pariz. Razmislila sam, i vratila se, ali se tajna nastavila. Sve do oktobra. Trajala je zima i dalje. Prošla zima je trajala do oktobra. Bilo mi je hladno svuda jer beg u sebe, pa u druge gradove, pa u tajni zagrljaj donesu jezu i nemirne usne. 

Selidba je značila povratak. Ali nisam se nadala da je to samo jedna u nizu. Ja sam mislila kako sam se vratila i na trenutak sam se osetila toplije i sigurnije. Ali tajna ljubav koja me je gušila i hranila u isto vreme u tom stanu je okončana. Tek tada sam znala da mogu da se vratim. Sledeća selidba značila je povratak, jer sam konačno sa svojom sudbinom bakom mogla da napravim utvrđenje koje će nam doneti sigurnost i konačan kraj begu i putovanjima. 

Otišla sam i da se vratim u Italiju, i povratak je zaista značio novi početak.

Morala sam da bežim i tamo gde ne smem da bih se vratila. Lakše mi je mnogo sada, iako se na tom putovanju izgubila radna navika. Ali kad nešto negde izgubiš to je znak da ćeš se tamo i vratiti da to uzmeš. Uvek sve bude na kraju super.